Podneseno 800.000 zahteva za legalizovanje objekata u Srbiji

Ni posle osam godina od početka legalizacije bespravno podignutih objekata ni republičke, ali ni vlasti u gradovima i opštinama u celoj zemlji ne mogu da se pohvale kako su daleko odmakle u rešavanju ovog problema. One su i najveći krivci što u Srbiji trenutno postoji oko 800.000 zahteva za legalizaciju objekata, najviše zbog loših zakonskih rešenja i neažurnosti.

Do 2009. godine Srbija praktično nije imala zakon koji bi regulisao status bespravno izgrađenih objekata

Kolika je nebriga za ovaj problem svedoči i to što Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, resorno zaduženo za ovu oblast, nema najnovije podatke o tome koliko je koji grad i opština u Srbiji do sada uspelo da reši ovakvih predmeta.

- Za oko 800.000 objekata u celoj Srbiji podneti su zahtevi za legalizaciju. Ipak, za veliki broj njih podneti su više puta, tako da je njihov stvarni broj manji. Ovde nije reč samo o kućama ili stanovima, već i o raznim pripajanjima, nadogradnjama, nadstrešnicama... Praktično, ne znamo koliki je njihov broj i tek tokom rešavanja moći ćemo da ga utvrdimo - rekla je Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Ona kaže da su u zavisnosti od grada do grada razni procenti rešavanja predmeta, ali da je, u suštini, do danas obavljen samo manji deo legalizacije.

Prvi zakon koji je tretirao legalizaciju donet je još 1997. godine i on se, pored toga što je bio loš, nije ni primenjivao. Sledeći, nešto izmenjen, donet je 2003. godine, ali ni on, uz pojedine korekcije, nije bio dovoljno dobar da bi se ušlo dublje u rešavanje ovog problema. Uz to treba dodati i neažurnost građevinskih inspekcija. Rezultat svega toga su višegodišnji postupci od kojih, ogroman broj, još uvek traje.

U glavnom gradu podneto je oko 185.000 zahteva za legalizaciju, ali s obzirom na to da je veliki broj dupliran, procena je da ih ima oko 135.000.

- Problem je što su ljudi, da bi poštovali rokove, podnosili samo prijave ili samo jedan dokument. Do sada smo obradili oko 70 odsto podnetih prijava, i na skoro 130.000 adresa poslali zahteve za dopunu dokumentacije. Do danas je izdato oko 1.000 rešenja za upotrebne i građevinske dozvole, što znači da su praktično legalizovani. Negativnih odgovora bilo je 62. Izdali smo i oko 6.000 raznih uverenja za, na primer, priključke na struju ili ostavinske rasprave, i doneli oko 700 raznih zaključaka - kaže za “Blic” Predrag Vučić, gradski sekretar za poslove legalizacije, istakavši da aktuelan zakon daje dobre instrumente, kao i da će sasvim sigurno omogućiti rešavanje najvećeg broja podnetih zahteva.

- Praktično sve do 2009. godine nismo imali zakon koji bi regulisao ovu oblast. Jedan od osnovnih razloga zašto imamo ovakvu situaciju pre svega je to što nije bilo planskih dokumenata i što je, na kraju krajeva, i dovelo do ovolikog broja nelegalnih objekata. Rezultat toga su, na primer u Beogradu, čitava naselja na obodima grada poput Altine i Plavih horizonata. Drugi razlog je obimna tehnička dokumentacija, a treći cena legalizacije - kaže Damnjanović-Petrović, istakavši da ne očekuje veliku dobit u novcu od legalizacije, s obzirom na to da je omogućeno plaćanje na 20 godina, kao i da je suština da se on namenski troši i ulaže isključivo u infrastrukturu.

Očekivanja resornog ministarstva su da će izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene krajem marta ove godine, uz pojedina umanjenja i olakšice, u velikoj meri legalizacija biti olakšana. Ne misle da će sve biti rešeno preko noći, ali u ministarstvu ističu da će najveći broj zahteva biti rešen.

Zbog traljavog, višegodišnjeg posla oko legalizacije, u kome su zakazali svi koji su se njime bavili, najveći broj građana došao je u situaciju da zbog toga što nisu legalizovali objekte, sada ne mogu da prodaju svoju imovinu, stave pod hipoteku ili da se priključe na postojeću infrastrukturu...

- Osnovna dobit kada je u pitanju legalizacija je to što bismo imali uknjiženu svu imovinu, a time i veliku sigurnost kada je njen promet u pitanju. Procene kolika bi dobit bila u novcu su okvirne, i ona ne bi verovatno bila ni spektakularno velika, ali ni zanemarljiva, i trebalo bi da se koristi za infrastrukturu, naročito u onim naseljima gde je građani nisu mogli dobiti - kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.

Martovskim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvedeno je plaćanje na više rata i popusti za neke kategorije stanovništva. Predviđeno je umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u toku legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 kvadrata u iznosu od 99 odsto, kao i umanjenje od 60 odsto za sve vlasnike stambenih objekata do 100 kvadrata. Omogućeno je da vlasnik objekta sa opštinom zaključi ugovor, da ona u njegovo ime i o njegovom trošku prikupi dokumentaciju, a proširena je i lista dokumenata koji se prihvataju kao dokaz o rešenim imovinskim odnosima.

Međutim, da li će i ove izmene konačno pokrenuti stvari sa mrtve tačke, ostaje tek da se vidi.

- Pored najčešće neažurnih službi zaduženih za ove poslove, nije najjasnije ni šta ministarstvo radi. Imamo, na primer, situaciju da je donet zakon, pa su delovi menjani, pa se onda izađe sa pričom da će legalizacija biti besplatna... Taman smo krenuli da radimo, onda opet moramo da čekamo te izmene tokom kojih sve stane. Onda ponovo usklađujemo propise, pa krećemo u posao... Svaki put kada se dogode ovakve situacije imamo prekide i odugovlačenja - rekli su za “Blic” u jednoj od gradskih uprava u Srbiji.

Pre nepunih desetak dana ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić izneo je procenu da ukupna nelegalna imovina u Srbiji vredi više od 10 milijardi evra. On je rekao da je sa objektima koji su u državnom vlasništvu, njihov broj znatno veći od oko 800.000 onih koje su prijavili građani.

(Lana Gedošević, Blic)